Broj poginulih kaže-veži sigurnosni pojas!

Prema statističkim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije u
protekloj godini poginulo je 183 vozača i 98 putnika. Od toga je 55 odsto stradalo na prednjem, a
45 odsto ljudi na zadnjem sedištu automobila.
Iako je upravo ovakve podatke pokušao da spreči Nils Bolhin kada je patentirao prvi
sigurnosni pojas na tri tačke davne 1962. godine, većina ljudi i dalje misli da je ovo samo još
jedno nepotrebno nametnuto pravilo.
Idem samo dve – tri ulice dalje, dovoljan mi je vazdušni jastuk ili steže me pojas, samo
su neki od svakodnevnih izgovora koji mogu da se čuju i da u blažem obliku koštaju 5.000
dinara. Dok je u drugoj varijanti cena ovako niske svesti o bezbednosti u saobraćaju izgubljen
život ili trajni invaliditet.
I pored mnogobrojnih kampanja i najavljenih izmena Zakona o bezbednosti u saobraćaju,
akcija saobraćajne policije od pre nešto malo više od mesec dana ukazala je na poražavajuće
statističke podatke. Naime, za samo sedam dana pojačane kontrole napisano je tačno 8.274 kazne
vozačima i putnicima zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa.
Upravo zbog toga bitno je opet napomenuti da vezivanje pojasa u automobilu nije
nikakva zavera auto industrije već preventivna mera koja u slučaju saobraćajne nesreće smanjuje
rizik smrtnog ishoda za više od 60 odsto.
Slikovitije objašnjeno: pri frontalnom udaru dva vozila, dolazi do naglog zaustavljanja
automobila. Svako telo teži da nastavi sa kretanjem, pa i pored čvrstog držanja rukama ili
oslanjanja nogama o pod nemoguće je savladati silinu udarca. Zbog toga ljudi praktično budu
lansirani sa sedišta. Vozač udara o volan i može da polomi grudni koš, suvozač glavom prolazi
kroz šoferšajbnu, a putnici sa zadnjih uglavnom preleću prednja sedišta. U takvim situacijama
uloga pojasa jeste da telo drži uz sedište i da doprinese amortizaciji udarca.
Takođe, istraživanja su pokazala da veliku ulogu u nekorišćenju sigurnosnog pojasa
pored određenog hira ima i nedovoljna infomisanost učesnika u saobraćaju. Iako ovaj vid
bezbednosti postoji već godinama možda nije na odmet, pored njegove uloge, objasniti i način na
koji on funkcioniše.
Kod klasičnijih sistema pojaseva postoje dva tipa blokirajućih mehanizama kada vozilo
učestvuje u nesreći: oni koji se aktiviraju na kretanje vozila i oni koji se aktiviraju na pomeranje
pojasa. Kod prvog tipa sistem blokira namotaj kada vozilo naglo udari u nešto. Centralni deo
ovog sistema je klatno koje se pomera unapred kada vozilo naglo stane. Na drugom kraju klatna
se nalazi zapinjac, koji se pomera unazad i zaustavlja zupčanik koji se nalazi na namotaju.
Nakon sudara klatno se vraća u prvobitni položaj, zapinjac oslobađa zupčanik i namotaj, i pojas
može ponovo da se izvuče.
Drugi tip ovih mehanizama funkcioniše na principu centrifugalnog prekidača – opruge
koja se nalazi na namotaju. Kada se namotaj okreće polako, ova opruga se uopšte ne okrećene.
Ali, kada nešto povuče pojas snažno, centrifugalna sila izbacuje kraj ove opruge i ona onda
pomera deo koji je priključen na sam blokirajući sistem, tada on zaustavlja zupčanik i ne
dozvoljava pojasu da ide dalje.
Pored ovog postoje i savremeni mehanizmi za blokiranje kod kojih se koriste
predzatezači. Neki od njih povlače ceo sistem unazad, dok drugi rotiraju samo namotaj, pa na taj
način dodatno zatežu pojas i obezbeđuju veću sigurnost putnika prilikom sudara. Ali oni nikad ne
funkcionišu samostalno već uvek zajedno sa tradicionalnim mehanizmom blokade.
Na kraju, za one koji imaju mišljenje da ne treba da se vezuju jer im pojas u pojedinim
situacijama može samo ugroziti život, ili se iz nekog razloga plaše da ne ostanu zarobljeni u
vozilu, postoji opcija kupovine sekača sigurnosnog pojasa koji uglavnom ide u kompletu sa
čekićem za razbijanje stakla.
Zapamtite da vam je ni punih pet sekundi pre svakog pokretanja automobila dovoljno da
uštedite 5.000 dinara u novčaniku, zdravlje, ali i život na koji 281 osoba sa početka teksta više
nema drugu šansu.
AM CLUB SERBIA!